Pod uticajima kolonija koje su kroz vekove ostavile neizbrisive tragove na teritoriji Indije, kulturna raznolikost kulture, naroda, etničkog identiteta koja se ispoljava na ulicama bilo koje destinacije u Indiji, se takođe ogleda i u njenoj gastronomiji. Od svih kuhinja sveta, indijska je najaromatičnija i najraznobojnija. Osnovni sastojci indijske kuhinje su: pirinač, koji je prisutan u gotovo svim jelima, pšenično brašno, razne vrste ulja, senf, sve vrste povrća i mnogo začina kao što su đumbir, korijander, šafran i mnogo drugih koji imaju ključnu ulogu u formiranju identiteta i davanju ličnog pečata indijskim jelima. U ovoj zemlji je hrana nešto što je i više od luksuza… ona je nešto je zdravo, jedna kuhinja koja se proširila na ceo svet a njihova tradicionalna jela su jedan od razloga zbog kojih se posećuje njihova zemlja, njihova hrana je duboko ukorenjena u njihovoj drevnoj kulturi. Sa svojim čudnim kombinacijama, svojim egzotičnim pićima, dezertima i predjelima, sve dobija smisao za njih. Skup začina i kulinarskih veština u Indiji kroz dugu tradiciju rezultiralo je jednim ogromnim bogatstvom koje je teško nadmašiti.
U Indijskom meniju, susrešćete se sa mnogo pikantnih ukusa, dosta preliva i najčešće pirinčem. Svako područje Indije ima svoj način pripreme hrane. Tako se na jugu najviše koristi povrće, pri čemu im je patlidžan jedno od omiljenih, na srednjem i istočnom delu Indije osnovna ishrana su pirinač i žitarice, a na istoku se najviše konzumira riba.
U Indiji je hleb najvažniji u ishrani, koji kada se jede vruć on je vazdušast i uz njega se može jesti Ghee, što je vrsta ukusnog putera. Indijci imaju više vrsta hleba.
 |
| Chapati |
 |
| Naan |
Druga vrsta je Naan, koji je napravljen od belog brašna sa kvascem, mlekom i prečen u rerni; vrlo je ukusan pogotovo ako se uz njega jede beli luk ili sir.
 |
| Papad prženi |
Još jedna vrsta je Pappad- fina, tanka i hrskava palačinka, napravljena uz pomoć brašna od sočiva, jako začinjena, koja može biti pržena ili pečena,. Savršena kao prateće jelo uz obroke, mada se može služiti i kao predjelo, a kažu da ju je najbolje jesti iseckanu (kao čips) i pomešanu sa pirinčem.
Piće koje se najviše pije u Indiji je čaj (Chai), popularan od 4. veka, koji je prevazišao granice i ujedinio kulture i tako postao najmodernije piće današnjice u celom svetu.
Pirinač: ključni sastojak u indijskoj kuhinji - indijce fascinira pirinač u svim varijantama. Od belog pirinča su spremljeni razni sprecijaliteti, među kojima se može izdvojiti Idli, pripremljen od belog pirinča i crnog sočiva, služi se ujutru ili kao užina; Dosa – vrsta palačinke koja je napravljena od pečenog belog pirinča i sočiva; Pulao – priprema pirinča na pari, uz mnogo šargarepe, začina i ribljeg ili pilećeg mesa, nikada crvenog.
Kodi Kura – Piletina sa karijem: smatra se jednim od najvećih klasika indijske kuhinje. Iako je vrlo zastupljena i u drugim delovima sveta, postoje dokazi da je njeno poreklo indijsko. Piletina isečena na komade, poslužuje se uvek u pikantnim sosu koji je obogaćen indijskim začinima. U sosu je dominantna aroma paradajza, a sadrži još beli i crni luk, đumbir i naravno kari. Postoje mnogo varijanti pripreme, pogotovo što se začina tiče. Svako područje Indije ima svoj način pripreme i svoje začine koje stavljaju u ovo jelo. Jelo koje je moguće naći u bilo kojem delu Indije.
Biryani – je jedno od najpopularnijih i jela najbogatijih pirinčem u Indiji. Njegova priprema se sastoji od mešavine začina iz svih regija Indije(karanfilić, kardamon, cimet, lovorov list, korijander i nana), basmati pirinča (dugo zrno), mesa, povrća i jogurta. Priprema se u tiganju. Postoji ogroman broj varijanti spremanja ovog jela u različitim delovima Indije.
Laddu – je verovatno najtipičniji slatkiš u Indiji. Popularan i vrlo jednostavan za pravljenje. Postoje beskonačno mnogo varijanti a data nam je i mogućnost da pustimo mašti na volju i isprobavamo nove alternative. Karakterističan je po svom elipsastom obliku i uobičajeno ga je videti na raznim proslavama i festivalima. Među mnogo postojećih, najpoznatiji su Tirupati Laddu (brašno od leblebije, šećer, indijski orah, kardamon, Ghee-puter, ulje, bombone, suvo grožđe i badem) i Motichor Laddu od brašna leblebije, griza, gija i pečenog badema u prahu.
Barfi – još jedan indijski slatkiš, koji napravljen od mleka koje je u čvrstom stanju (khoya) ili kondenzovanog mleka i raznih drugih sastojaka kao što su indijski orah, pistaći… Za neke varijante barfija koriste se posebne vrste brašna npr. brašno od leblebije. Može se praviti sa komadićima voća (mango, banana, bobičasto voće, kokos…). Mogu biti aromatizovani kardamonom i ružom.
Žene su glavne kuvarice u indijskim porodicama. Najstarija ženska osoba zadaje zadatke drugim ženama u kući, a primpremanje obroka može trajati ceo dan, od mlevenja začina, preko mešenja hleba do spremanja raznih vrsta soseva. Muškarci odlaze u nabavku namirnica a u većim gradovima je sve popularnije da i muškarci pripremaju hranu kada su neke proslave u pitanju.
U Indiji postoje neki običaji kako se treba ponašati prilikom obroka i kako konzumirati hranu. Indijci ne koriste escajg. Tradicionalno, obedovalo se sedeći na podu ili ležeći na prostirkama sa hranom u tanjiru (kao tanjir se koristila i kora banane). Sa četiri prsta desne ruke (osim kažiprsta koji se smatra prljav),ili hlebom kupe hranu iz velikih metalnih ploča u kojima služe obroke. Danas ova tradicija bledi i malo po malo počinju da koriste kašiku i viljušku za obedovanje. Temeljno pranje ruku pre i posle jela im je sastavni deo svakog obroka.